RTANJ DOBRE NADE - LEKOVITO BILJE RTNJA

ЛЕКОВИТО БИЉЕ РТЊА




Ртањска метвица



Ртањска метвица


Научни рад : Стеноендемична биљна врста Ртањска метвица – Непета ртањенсис ДИКЛИЋ & МИЛОЈЕВИЋ


Ртањска метвица - Непета ртањенсис Диклић&Милојевић је полужбунаста биљка интензивног и пријатног мириса, чија се једина станишта на свету налазе на планини Ртањ, у југоисточној Србији. Ртањска метвица настањује кречњачке камењаре и суве пашњаке на јужним падинама планине Ртањ где је до данас констатована на четири локалитета (Греда, Јавор, Костадиновица и Големи Дел). Према подацима из 1999. године бројност јединки поменуте врсте на свим стаништима заједно процењена је на неколико стотина јединки. У склкаду са категоризацијом ИУЦН-а, врста је смештена у категорију Крајње угрожених таксона у Србији (ЦР-Б2ц) Црвене књиге флоре Србије 1. Као природна реткост врста је заштићена на територији читаве Републике Србије ("Службени гласник" РС, бр. 50/93 и 93/93). Услед бројних негативних фактора бројност популације ртањске метвице на њеним приодним стаништима непрекидно је опадала, па је до скора постојала опасност да ова врста у потпуности ишчезне.

Из поменутих разлога читав низ, пре свега еx ситу мера заштите предузет је у склопу пројекта "Микропропагација, реинтродукција и плантажно гајење угрожене и ендемичне биљне врсте Непета ртањенсис". Примарни циљ овог пројекта био је продукција садног материјала за потребе реинтодукције и повећања бројности и виталности њених популација у на Ртњу што може обезбедити опстанак ртањске метвице, а истовремено испитати могућности за њено плантажно гајење.

Реинтродукција ртањске метвице је обављена 2004. године. Том приликом је засађено око 1000 садница ртањске метвице. Количина засађених биљака практично је, већ у првом кораку, омогућила утростручавање броја јединки у природи. За потребе реинтродукције искоришћене су саднице добијене поступком микропропагације у ин витро условима и вегетативним размножавањем у условима стакларе.


Опис таксона и биолошке карактеристике

Непета ртањенсис Диклић & Милојевић је вишегодишња полужбунаста биљна врста са полусправљеним или усправљеним стабљикама висине до 65 цм. Због присуства длакавог индументума листови су сиво-зелене боје. Они су издужено- јајастог или јајастог облика, по ободу назубљени. Покривени су приљубљеним пепељасто-сивим трихомима. Око 35 цветова је збијено у 4 -11 пршљенова Слика 30а. Брактеје су бројне, издужено ланцетасте, густо прекривене кратким длакама и дугачке 4 - 8 мм. Чашица је ваљкаста, са 15 нерава, дугачка 6 - 7,5 мм. Чашичних зубаца има 5 и сви су једнаке дужине. Круница је бела или беличаста, са ситним љубичастим пегама Слика 30б. Цвета од јуна до јула. Тип опрашивања је ентомофилија. Плодоноси у августу и септембру. Плод је брадавичава орашица јајастог облика. Расејавање је аутохорно. Размножава се семенима и вегетативно из одрвенелих доњих делова стабљике.


Систематски положај врсте Непета ртањенсис Диклић & Милојевић

Род Непета Л., (име потиче од назива античког града Непете у Италији) припада фамилији Ламиацеае, субфамилији Непетоидеае, трибусу Ментхае. Род обухвата око 250 вишегодишњих, ређе једногодишњих зељастих биљака чије је распрострањење ограничено на умерену зону Европе, Азије, северне Африке, као и планине тропске Африке (Цхеерс, 1999). Неке врсте овог рода су интродуковане и широко распрострањене у Северној Америци. Флора Европе наводи 24 врста рода Непета, које су претежно распрострањене у централној и јужној Европи, а нарочито око средоземног мора (Турнер, 1976). У Флори Србије род Непета присутан је са две врсте: Н.цатариа Л.: и Н.нуда Л (Диклић, 1972). Нову врсту овог рода открили су и описали Диклић и Милојевић 1974. године. Непета ртањенсис Диклић & Милојевић је добила име по планини Ртањ на којој је откривена. У народу је позната као ртањска метвица. Четири локалитета у брдском региону Ртња представљају једина до данас позната налазишта врсте: Греда- лоцус цлассицус (изнад села Шарбановац); Јавор; Костадиновица; и Големи деа (изнад села Мужинац).


Станиште врсте Непета ртањенсис Диклић & Милојевић

Н.ртањенсис настањује кречњачке камењаре у зони храстове шуме Qуерцетум фраинетто-церрис (650-859 м н.в.; експозиција: W, НW, СW; нагиб 6-25º), где са власуљом (Фестуца валесиаца) гради заједницу Непето-Фестуцетум валесиацае. Врста је изразито калцифилна па се јавља само на местима где се кречњачке стене у виду камењара и мањих сипара јављају на површини Слика 32. (Диклић, 1999).


Таксономски положај и фитогеографски значај врсте Непета ртањенсис Диклић & Милојевић

Биљна врста Непета ртањенсис Диклић & Милојевић припада медитеранско- субмедитеранском/ источномедитеранском/ западномезијском/ ртањском флорном елементу. Сродна је са таксонима Н. цампхората, Н. хелдреицхии, Н. парнассица, Н. спрунери, Н. сибтхорпии и Н. дирпхиа, које припадају секцијиу Пyцнонепета и Н. сибтхорпии комплексу. Центар распрострањења поменутог комплекса је крајњи југ Балканског полуострва, у Грчкој и Албанији. Јако удаљен и издвојен ареал Н. ртањенсис, који је ограничен на јужне падине планине Ртањ у југоисточној Србији, северно од центра распрострањења осталих врста агрегата у Медитерану, указује на реликтни карактер те врсте (Диклић, 1999).


Бројност популације и тенденције њене промене

Стање природних популација на свим поменутим локалитетима је критично. Број јединки природних популација процењује се на свега неколико стотина. Постоји тенденција опадања бројности услед низа негативних антропогених и зоогених фактора. Истраживања указују на то да би један од главних узрока опадања бројности могла бити ограничена сексуална репродукција. Наиме, слаба клијавост семена на природним стаништима је највероватније последица гљивичне инфекције (Ранчић ет ал. 2002). Према Диклићу (1999), сакупљање ртањске метвице од стране локалног становништва, али и интензивна испаша на свим поменутим локалитетима, такође представљају битне факторе опадања бројности врсте. На налазишту Костадиновица забележено је свега 40 индивидуа од којих је само 20 репродуктивно зрело док је популација код села Шарбановац у повољнијем стању (Диклић, 1999). На основу литературних података, базираних на теренским истраживањима, укупна популација Н. ртањенсис на планини Ртањ се процењује на неколико стотина примерака.


Потенцијалне и стварне вредности таксона Непета ртањенсис Диклић & Милојевић

Многе врсте рода Непета познате су по својим лековитим својствима, која се обично приписују њиховим етарским уљима и флавоноидима. Вековима се користе у народној медицини за лечење главобоља, грознице, зубобоље, прехлада, али и у кулинарству. Благо седативно дејство, оправдава њихову употребу у народној медицини против хистерије, меланхолије и поремећаја менструације (Јанчић ет ал. 1995). Етарско уље неких врста рода Непета има бактериостатско и фунгистатско дејство (Калпоутзакис ет ал. 2001). Етарско уље врсте Н. ртањенсис Диклић & Милојевић показало је изразито антибактеријско дејство на сојеве Стапхyлоцоццус ауреус (Јовановић-Ђурђевић, 1986). Може се применити путем инхалације у лечењу инфекција горњих дисајних путева, изазваних овом бактеријом (Јанчић ет ал. 1995). Постоје индикације да етарско уље ртањске метвице има јако фунгицидно дејство (Љаљевић-Грбић, необјављени резултати). Главну компоненту етарских уља ртањске метвице, као и већине врста рода Непета, представљају непеталактони. Овој групи иридоида из класе монотерпеноида приписује се највећи број фармаколошких дејстава, али и бројна биолошка дејства. Показано је да је цис, транс-непеталактон активна супстанца мачије метвице (Н. цатариа) која доводи до карактеристичног понашања код мачака (Хатцх, 1972). Различити стереоизомери непеталактона, пронађени су као саставни део феромона неких инсеката из фамилије Анхидае (класа Хемиптера), што је искоришћено за стварање стратегије контролисања популација ове групе инсеката (Брикетт & Пицкетт, 2003). Етарско уље Н. цатариа, али и његове појединачне компоненте (цис, транс- и транс, цис-непеталактон) су ефикасни репеленти бубашваба и комараца (Петерсон ет ал. 2002). Најновија истраживања су показала да је непеталактон десет пута ефикаснији репелент за комарце од ДЕЕТ-а (Н,Н, диетил-м-толуамид), најпопуларнијег синтетичког препарата. Такође, непеталактон је одбрамбена супстанца инсеката из фамилије Пхасматидае (класа Ортхоптера) (Смитх ет ал. 1979).


Статус врсте Непета ртањенсис Диклић & Милојевић у националној и међународној заштити

Врста Н. ртањенсис Диклић & Милојевић је увршћена у Црвену Књигу Флоре Србије и то у категорију крајње угрожених таксона у Србији (ЦР Б2), што указује на опасност да у непосредној будућности дође до њеног ишчезавања из природе. Врста је као природна реткост заштићена законом ("Службени гласник" Р Србије бр. 50/93 и 93/93). Црвена Књига Флоре Србије указује на потребу заштите читаве популације, као и на могућност плантажног гајења врсте како би се смањио притисак на природне популације. Сва станишта врсте Непета ртањенсис Диклић & Милојевић обухваћена су простором заштићеног природног добра "Ртањ", што ствара услове за побољшање бројности и густине у природним популацијама и обезбеђује сигурност актуелних еx суиту мера заштите.


Ртањ Добре Наде




Ртањски чај



Ртањски чај



Ртањски чај или Сатуреја монтана пронађена је први пут на планини Ртањ па отуда и њено име. То је ендемска биљка што значи да расте само и једино у овом подручју. Ова биљка је услед неконтролисане али и неправилне екплоатације угрожена па је сада законом заштићена у Србји. Ртањски чај је лековита биљка која може да нарасте до висине од око једног метра. Може живети релативно дуго, чак неколико десетина година. Стабљике су разгранате, при дну су одрвенеле и пузе по тлу. У горњим деловима усправних стабљика развијају се цветови светло љубичасте боје.

Биљке се најчешће беру за време цветања, обично у августу и септембару. Беру се цветови који се скидају са стабљика или се беру врхови стабљика заједно са цветовима. Потом се цветови и стабљике суше на сеновитом прозрачном простору.

Користи се од давних времена у народној медицини за читав низ болести и познат је по својим благотворним дејствима. Одличан је против упала органа за дисање и варење. Користи се код респираторних инфекција, кашаљ, брохитис, астма, а такође и код упале мокраћних канала а споља за ублажавање упала коже и слузокоже.

У народу је познат и као моћан афродизијак. Травари у Србији сматрају да чај од ове дивне биљке има својства општег тоника који јача организам и имунитет. Уз све то има изузетну и препознатљиву арому па се користи и као зачин за јела са месом.

Дакле планина Ртањ има право благо, а то је управо Ртањски чај!


Аутор прилога: Зоран Вујчић