ФЛОРА И ФАУНА РТЊА
Флора планине Ртањ
Биљни свет планине ртањ
У флори планине Ртањ утврђено је приство 25 ендемичних биљака (15 врста, 10 подврста). Они заједно чине око 3.88% укупне флоре Ртња., те на тај начин указују да планина Ртањ представља изразит центар ендемизма на простору североисточне и источне Србије.
На ширем подручју Ртња налази се лоцус цлассицус за следеће ендемичне биљне врсте Балканског полуострва: Непета ртањенсис Диклић & Милојевић (као једини локалитет ове врсте у Србији), Виола грисебацхиана Вис., Гениста субцапитата Панчић, Хиерациум мармореум Панчић & Вис. и Рамонда сербица Панчић, те је због тога ово подручје веома значајно у таксономско-хоролошком и фитогеографском смислу, као и у циљу заштите ових врста на њиховом оригиналном налазишту. Свакако највећи значај, било да посматрамо са биогеографског или конзервационог аспекта, међу поменутим таксонима има стеноендемична врста планине Ртањ - Непета ртањенсис.
Посебан значај у флори планине Ртањ такође има и Рамонда сербица која представља ендемичну врсту јужног дела Балканског полуострва, односно реликтну врсту терцијарне старости (палеостеноендемит).
Истовремено, већ је наглашено да падине планине Ртањ представљају једно од класичних налазишта (лоцус цлассицус) за поменуту врсту. Заједно са осталим ендемитима Рамонда сербица спада у групу биљака значајних са аспекта очувања генофонда и биодиверзитета на националном и међународном нивоу.
Међу наведеним ендемичним таксонима многи су релативно чести у Србији (Силене сендтнери, Тхyмус праецоx субсп. јанкае, Виола трицолор субсп. мацедоница) и одликују их шири ареали. Међутим, они својим распрострањењем и даље не прелазе географски оквир Балканског полуострва. Највећи број ендемичних и субендемичних врста какве су Ацхиллеа агератифолиа субсп. сербица, Едраиантхус сербицус, Рамонда сербица, Виола грисебацхиана, Хиерациум мармореум, Гениста субцапитата и друге налазимо у саставу вегетације кречњачких стена, реда Потентиллеталиа цаулесцентис.
По богатству ендемитима следи вегетација планинских рудина на кречњаку и кречњачких камењара у којој срећемо ендемичне и субендемичне врсте какви су Антхyллис монтана Л. субсп. јацqуинии, Фестуца босниаца,Ф. панцициана, Непета ртањенсис, Диантхус цапитатус субсп. андрзејоwскианус, Диантхус пелвиформис, Цепхалариа пастриценсис, Тхyмус праецоx субсп. јанкае, Оробанцхе панцици. У формацији шибљака, темофилним шумским фитоценозама и сличним стаништима такође се среће известан број ендемичних врста као што су: Лацтуца ауреа,Хyперицум роцхелии, Ерyнгиум палматум, Трифолиум медиум субсп. балцаницум, итд.
Посебну вредност биодиверзитета овог подручја представљају ендемичне,реликтне, ретке или угрожене врсте васкуларне флоре које се дефинишу као глобално или Међународно значајне биљке. Очување међународно значајних врста биљака представља фокус интересовања укупне светске јавности. Са валоризационе листе од 330 Међународно значајних биљка које настањују територију Србије и Црне Горе (Стевановић, 1995), на територији планине Ртањ и њеног подножја се налази следећих 19 врста:
ацхиллеа агератифолиа
Ерyнгиум палматум Панциц & Вис.,
Ацхиллеа агератифолиа (См.) Бентх. & Хоок. ф. субсп. сербица (Нyман) Хеимерл
Едраиантхус сербицус Петровић,
Гениста субцапитата Панчић,
Цепхалариа пастриценсис Дöрфлер & Хаyек,
Непета ртањенсис Диклић& Милојевић,
Цепхалантхера лонгифолиа (Л.) Фритсцх,
Рамонда сербица Панчић,
Цоелоглоссум вириде (Л.) Хартман,
Епипацтис хеллеборине (Л.) Црантз,
Епипацтис мицропхyлла (Ехрх.) Сwартз,
Епипогиум апхyллум Сwартз,
Гyмнадениа цонопсеа (Л.) Р.Бр.,
Листера овата (Л.) Р. Бр.,
Орцхис цориопхора Л.,
Орцхис милитарис Л.,
Орцхис симиа Лам.,
Оробанцхе панциции Г. Бецк,
Виола грисебацхиана Вис..
У категорију рањивих врста (В) са Европске црвене листе угрожених таксона (Еуропеан Ред Лист, ЕЦЦННР-ЕЦ 1983; налази се Рамонда сербица Панчић. Две врсте из флоре планине Ртањ се налази на светској ИУЦН Црвеној листиугрожених биљних таксона (Wалтер, С., Гиллетт, Х.,1998). У категорији ретких врста (Р) налазе се врсте Рамонда сербица Панчић и Цампанула моравица (Спитзнер) Кованда.
У “Црвеној књизи флоре Србије, 1”, која третира ишчезле и крајње угрожене таксоне помињу се две биљне врсте (Непета ртањенсис, Полемониум цаерулаеум) из флоре планине Ртањ.
Група од 5 ендемичних врста описаних са планине Ртањ, заједно са својим стаништима, заслужују посебно место у систему заштите природног добра. Ту спадају :
Непета ртањенсис Диклић & Милојевић,
Виола грисебацхиана Вис.,
Гениста субцапитатаПанчић,
Хиерациум мармореум Панчић & Вис.
и Рамонда сербица.
Планина Ртањ такође представља и центар реликтне и ендемо-реликтне терцијарне флоре. Од осталих терцијарних реликтних врста на овој планини највећи значај имају мечја леска (Цорyлус цолурна), орах (Југланс региа) и клокотац (Стапхyлеа пинната).
На крају се може рећи да су флора и вегетација планине Ртањ у стању релативно добре очуваности са утицајем негативних фактора средњег интензитета. Станишта биљних врста у високопланинском региону, на литицама северних падина планине су захваљујући доброј изолацији и неприступачности у стању одржаног интегритета и изворности саочуваним компонентама биљног света баш као и у далекој прошлости.
Сисари планине Ртањ
Слепо куче (Спалаx леуцодон)
У фауни сисара планине Ртањ, посебно се истиче фауна слепих мишева, са регистрованих 20 врста, што чини 2/3 укупног броја регистрованих врста слепих мишева Србије. Иако су националним законодавством, све врсте слепих мишева заштићене као природне реткости, значај планине Ртањ огледа се и у присуству три врсте слепих мишева: велики, мали и јужни потковичар, које су на црвеној листи глобално угрожених врста.
Група слепих мишева (Цхироптера) заступљена је на ширем подручју Ртња са већим бројем врста. Врсте велики потковичар (Рхинолопхус феррумеqуинум), мали потковичар (Рхинолопхус хиппосидерос), и јужни потковичар (Рхинолопхус еурyале) срећу се на ужем простору Ртња, а регистроване су у пећини Ртањска Минијатура. На ширем простору констатовани су: средоземни потковичар (Рхинолопхус бласии), тамнооки потковичар (Рхинолопхус мехелyи), мали бркати вечерњак (Мyотис мyстацинус), шиљоухи вечерњак (Мyотис емаргинатус), велики мишоухи вечерњак (Мyотис мyотис), мали мишоухи вечерњак (Мyотис блyтхи), водени вечерњак (Мyотис даубентонии), дугопрсти вечерњак (Мyотис цапаццини), патуљасти слепи мишић (Пипистреллус пипистреллус), планински слепи мишић(Пипистреллус савии), мали ноћник (Нyцталус леислери), средњи ноћник (Нyцталус ноцтула), ширококрили поноћњак (Ептесицус серотинус), широкоухи љиљак (Барбастелла барбастеллус), сиви дугоухи љиљак (Плецотус аустриацус), смеђи дугоухи љиљак (Плецотус ауритус) и дугокрили љиљак (Миниоптерус сцхреиберси) (Пауновић,2000). Може се очекивати да наведене врсте често бораве и на ужем простору Ртња у потрази за храном и склоништем. Како су све врсте слепих мишева законом заштићене каоприродне реткости посебну пажњу треба посветити њиховој заштити.
Такође, на јужној експозицији планине Ртањ, на степским високопланинским пашњацима Ледничке стене (1160 мнв) налази се станиште слепог кучета (Спалаx леуцодон). Петров (1992) ову врсту бележи у околини Сокобање у пољима и вртовима. Данас врло ретка, ова врста законом је заштићена као природна реткост. Слепо кучесе налази на Прелиминарном списку врста за Црвену књигу кичмењака Србије, а такође је на листи глобално угрожених врста, са статусом ВУ (ИУЦН, 2006.).
Поред слепог кучета на овом експозицијама запажене су рупе које прави пољска волухарица (Мицротус арвалис).
Гмизавци Ртња
Аблепхарус китаибелии са Кусака, Ртањ (Фото. Д. Јовић)
Фауна водоземаца и гмизаваца планине Ртањ је разноврсна. Богатство фауне одређено је комбинацијом бројних еколошких фактора, положајем на Балканском полуострву, као и историјом формирања овог дела копна. Као и у другим фаунистичким групама и међу представницима фауне водоземаца и гмизаваца среће се велики број ендема и реликта. Од укупног броја врста ове групе који за подручје целе Србије износи 44, на истраживаном простору планине Ртањ,забележено је присуство 21. врсте
На списку врста водоземаца и гмизаваца које су заштићене Уредбом о заштити природних реткости („Службени гласник РС” 50/93, 93/93), налазе се следеће врсте које живе на планини Ртањ:
Саламандра саламандра (Линнаеус, 1758)
Месотритон алпестрис (Лауренти, 1768)
Лиссотритон вулгарис (Линнаеус, 1758)
Аблепхарус китаибелии (Биброн & Борy, 1833)
Долицхопхис цаспиус (Гмелин, 1789)
Заменис лонгиссима (Лауренти, 1768)
Месотритон алпестрис (планински мрмољак) Планински мрмољак је, Уредбом о заштити природних реткости, у Србији заштићен као природна реткост. Мрмољак се по литературним подацима (Џукић&Калезић, 2001) налази се у подножју планине са северне стране у непосредној близини цркве Лозице. Оно што је за ову врсту посебно, је чињеница да је ово најнижи забележени локалитет у Србији.
Чињеница да се високопланинска врста Месотритурус алпестрис, може пронаћи по ободу планине, недвосмислено указује да је подручје планине Ртањ, значајно станиште ретких гмизаваца. Истовремено степска станишта Ртња, представљају нови локалитет у распрострањењу кратконогог гуштера Аблепхарус китаибелии) на територији Србије.Ова ретка врста се налази на списку природних вредности.
Аблепхарус китаибелии (кратконоги гуштер) Кратконоги гуштер је, Уредбом о заштити природних реткости, у Србији заштићен као природна реткост. Нов локалитет ове ретке врсте утврђен је на јужним падинама непосредно испод гребена Кусак..
Аутор текста: Синиша Огњеновић
Рибе планине Ртањ
Врмџанско језеро (Фото. М. Кличковић).
Малобројни водотокови подножја планине Ртањ значајни су због присуства аутохтоних врста риба (поточна пастрмка, поточна мрена, кркуша...) док су у Врмџанском језеру регистроване потпуно изоловане популације риба, интересантне са аспекта еволутивних промена.
И ако доста измењена антропогеним дејством, рибе са овога подручја сачувале су своју аутохтоност. Такође, јако је значајна и популација фауне риба у Врмџанском језеру. Значајно је и веома важно праћење фауне риба у језеру са аспекта евентуалних појава дивергенције, обзиром да су то сада апсолутно изоловане популације.
Аутор текста: Синиша Огњеновић
Птице Ртња
Сури орао (фото. Б. Грубач)
Ртањ, као типично планинско станиште, карактерише и присуство великог броја врста птица. За сада је евидентирано 89 врста, што сигурно није њихов коначан број, а готово половина евидентираних врста (45%) заштићено је Уредбом о заштити природних реткости, док су 93% (83 врсте) гнездарице.
Највише делове Ртња (Шиљак, Пресло) карактеришу птице високопланинских стена, литица и камењара. За овакав биотоп карактеристичне су следеће врсте птица:
белка - Оенантхе оенантхе
планинска трептаљка -Антхус спинолетта
црна црвенрепка -Пхоеницурус оцхрурус
јаребица камењарка -Алецторис граеца
сури орао -Аqуила цхрyсаетос
сиви соко -Фалцо перегринус
кос камењар -Монтицола саxатилис
ушата шева -Еремопхила алпестрис
У нешто нижим деловима на јужним падинама налазе се високопланински пашњаци са ретком жбунастом вегетацијом. Птице које овде бораве су:
пољска шева-Алауда арвенсис
виноградска стрнадица -Ембериза хортулана
препелица -Цотурниx цотурниx
пољска јаребица -Пердиx пердиx
Смањењем надморске висине повећава се густина жбунасте вегетације што узрокује промену у саставу птица. Повећано је присуство следећих врста:
руси сврачак -Ланиус цоллурио
шумска трептаљка -Антхус тривиалис
стрнадица жутовољка -Ембериза цитринелла
виноградска стрнадица -Ембериза хортулана
велика стрнадица -Милиариа цаландра
обична грмуша -Сyлвиа цоммунис
У дну планине на јужној страни налазе се термофилни камењари са шибљацима. Овде су карактеристичне следеће врсте птица:
пупавац -Упупа епопс
руси сврачак -Ланиус цоллурио
кос -Турдус мерула
велика сеница -Парус мајор
сеница шљиварка -Парус лугубрис
стрнадица жутовољка -Ембериза цитронелла
Сиви соко (фото. Б. Грубач)
Северна страна планине је покривена шумом и тиме се потпуно разликује од њене јужне стране. У вишим деловима изнад 1000 мнв, јавља се мешовита шумајеле и букве и у њој се налазе следеће карактеристичне врсте:
црна жуна -Дрyоцопос мартиус
беловрата мухарица -Фицедула албицоллис
дрозд имелаш -Турдус висциворус
јелова сеница- Парус атер
У нижим деловима распрострањене су чисте букове шуме са карактеристичном фауном птица:
мишар -Бутео бутео
шумска сова -Стриx алуцо
голуб гривнаш -Цолумба палумбус
велики детлић -Дендроцопос мајор
дрозд певач -Турдус пхиломелос
црвендаћ -Еритхацус рубецула
обични звиждак -Пхyллосцопус цоллyбита
краткокљуни пузић -Цертхиа фамилиарис
велика сеница -Парус мајор
плава сеница -Парус цоерулеус
зеба -Фрингилла цоелебс
Пољопривредне површине у подножју планине, тачније у околини села Врмџа, Мужинац и Шарбановац, одликују се птицама културних поља у побрђу. Оваква станишта одликују се мањим пољопривредним површинама испресецаним бројним живицама и забранима, воћњацима и ливадама. Овде су карактеристичне следеће врсте:
ветрушка -Фалцо тиннунцулус
пољска јаребица -Пердиx пердиx
грлица -Стрептопелиа туртур
шумска шева -Луллула арбореа
шумска трептељка -Антхус тривиалис
обична грмуша -Сyлвиа цоммунис
сива врана -Цорвус цорниx
сврака -Пица пица
чворак -Стурнус вулгарис
црногрла стрнадица -Ембериза цирлус
велика стрнадица -Милиариа цаландра