ОНТОЛОГИЈА РТЊА
крстата гора - ртањ
Ртањ - планина облика правилне тростране пирамиде
Легенда каже да некада давно Ртањ није био планина. На његовом месту је живео велики чаробњак у дворцу који је чувао целу околину и делио људима око себе –свакоме по заслузи, некима добро, а некима богами и зло. Онда се једнога дана изненада подигла цела планина Ртањ, а чаробњак је остао да живи испод планине где до дана данасњег помаже свима онима који верују у њега.
Од давнина препун легенди, мистичан, загонетан и недокучив, Ртањ је остао такав и до данас. Некадашње богове српског “ Олимпа” , але, утваре, духове и чаробњаке, заменили су модернији називи, као што су : летећи тањири, ванземаљци, биоенергетска поља... Оно у чему се сви слажу који су били у близини ове моћне планине је то да се у простору и времену око ње одувек дешава нешто неуобичајено, што се не може баш сасвим објаснити уобичајеном логиком. Званично се зна да на њему и око њега постоји магнетска, као и гравитацијска девијација, али нико не зна зашто су оне баш око и на овој планини, те наравно ни како су у суштини настале. Из тог разлога авиони заобилазе Ртањ, а у потпуности им је забрањено да изнад њега лете у ниском лету.
Ореол ове мистичности Ртањ задржава и стога што његов купаст облик са разних страна – особито са источне подсећа на пирамиду, а око његовог врха се веома често налази један облак који му даје прави “ светачки ” ореол. Лепоте ове планине је врло тешко описати у једном тексту. Да ли су лепши његови стрми обронци на северној страни, благе падине на југу ка Голој планини и Баби, или његов гребен на западу ? Већина се ипак слаже да је најлепши поглед са са истока – када се његова монументалност и врх Шиљак виде у свој својој лепоти. Како у обичне речи да стане лепота Врмџанског језера, каменити обронци обрасли ртањским чајем,или извора Мировске реке ? Што више пута човек борави на овој планини, то га она све више мами, зове у своја недра и некако га заштитнички обавија чистом благошћу, те му полако постаје све јасније и јасније зашто је управо она , а не нека друга, једна од наших “ крстатих гора ”. Ходајући по његовим падинама, некако само по себи постаје вам полако јасно да ходате по нечему светом. На ту теми сам помало збијао шале када сам први пут дошао на ову планину, али када сам дошао до његовог врха кога планинари популарно још називају и кров Србије многе ствари су ми постале јасне. Као и на неким другим врховима и ту постоји мала свеска планинарских утисака,али ова свеска коју сам листао је све само не то. Прва мисао ми је била – ово нису могли написати обични људи. Речи, реченице, стихови, поеме... На десетине бисера у стилу једног Владике Николаја, јеванђеља, будизма, ислама... Како су оне доспеле на те стране за мене је и данас права мистерија, али сам тада у једном магновању спознао да се ова планина не осваја као неке друге, на ову планину се долази на “ Ходочашће ”.
Ртањ - искона инспирација и покретач
То је осетио јос пре скоро сто година и аустријски јевреј Самуило Минх, који је одлучио да управо при дну Ртња направи своју вилу, летњиковац, басту, розаријум и још много много тога...Власник овдашњих рудника које је он отворио, био је изузетно напредан, тако да је за своје рударе отворио две школе, Соколски дом, игралишта, а по падинама Ртња зими се спуштало вероватно прво скијашко друштво у Србији још давне 1920. године.
На жалост са доласком другог светског рата и прогоном Јевреја, породица Минх је избегла у иностранство, а њихов огроман труд је почео полако да пропада. Велика ботаничка башта са преко 150 врста биљака из целог света, сада је помало обновљена, али је то још увек далеко од њеног некадашњег сјаја. Стаклена башта , розаријум, као и сам Соколски дом је зуб времена појео и само су бледа сенка онога што су некада били.
У непосредној близини Ртња постојало је чак 9 манастира,уз које наравно иде и одговарајућа легенда која каже да је свих девет подигао хајдук који је убио владику, па се после искупио саградивши све те манастире.
На жалост до данашњих дана су опстала само три манастира: Лозица, Лапушња и Крепичевац, као и црква Свете богородице код Лукова, док су на жалост сви остали разрушени. Легенда још каже да ће у будућности многи ходити овом светом планином на ходочашће, те да ће се неки од тих давно заборављених манастира обновити...
Сем ове богате историје, Ртањ је одавнина нарочито био занимљив природњацима, тако да су ту истраживали и боравили Јосиф Панчић, Јован Цвијић, Матвејев...У новије време спроведена ботаничка истраживања су показала да се на његовим обронцима налази око 200 врста самониклог лековитог биља, од који су неке посебно изузетне, као што је то на пример Ртањски ароматични ендемит - непета ртењсис – веома јаког мириса на ментол. Ова биљка расте у једној омањој колонији која броји свега око 250 биљака у матичном природном станишту на јужним обронцима Ртња. Због тога је овај наш изузетан ендемит под будним оком ботаничара са биолошког факултета у Београду, који су је због њене малобројности размножили на факултету у лабараторијским условима , те је интродуковали назад на њено станиште, односно на неколико суседних локација у близини матичних биљака. Тренутно се помно контролише овај нежан расад, те све ово буди наду да ће ова нежна биљна врста преживети времена која тек долазе. Због свих тих својих природних вредности Ртањ је педесетих година прошлог века заштићен од стране Завода за заштиту природе Србије, а управо му се ове године завршева нова студија заштите, према којој ће многи предели бити заштићени вишом категоријом заштите. Тако ће многобројни извори, биљке, животиње, пећине и уопште цела природа овог краја бити сачувани за будућност.
Надајмо се да ће наши потомци бити много обазривији према овој лепоти, те да ће се први пионирски покушаји да се овај крај начини туристичким завршити као одличан спој људских делатности који је не угрожавају и жеље да се на и око ове крстате горе проводи што више слободног времена.
